KEMIJSKI RJEČNIK

Rezultati 1–10 od 35 za legura

legura → alloy

Legure ili slitine čvrste su otopine metala ili nemetala u metalu i pripravljaju se radi postizanja određenih svojstava. Tako legure mogu imati veću tvrdoću, otpornost na koroziju ili bolja neka druga svojstva od metala od kojih su sastavljene.

Devardova legura → Devard’s alloy

Devardova legura je legura bakra, aluminija i cinka (50 % Cu, 45 % Al, 5 % Zn) koja se koristi za reduciranje nitrata i nitrita do amonijaka u lužnatom mediju.

Heusler legure → Heusler alloys

Heusler legure jesu legure mangana, bakra, aluminija, nikla a ponekad i drugih metala koje su našle važnu primjenu kao permanentni magneti.

alpaka → alpaca

Alpaka (novo srebro ili kina-srebro) legura je bakra (oko 65 %), nikla (oko 18 %) i cinka (oko 17 %). Upotrebljava se za izradu medicinskih instrumenata, pribor za jelo, posuđe i ukrasne predmete te dijelove u finoj mehanici. Srebrnaste je boje, čvrsta i otporna prema oksidaciji.

aluminij → aluminium

Aluminij je 1827. godine otkrio Friedrich Wöhler (Njemačka). Ime mu dolazi od latinske riječi alumen koja je označavala alaune (stipse). To je tvrdi, srebrno bijeli metal koji dobro vodi električnu struju. Može se valjanjem razvući u tanku foliju. Otporan je prema oksidaciji na zraku, u vodi i u oksidirajućim kiselinama, zbog stvaranja sloja zaštitnog oksida na površini. Aluminij može reducirati većinu metala iz njihovog oksida (aluminotermijski postupak). Po rasprostranjenosti u Zemljinoj kori, aluminij je treći element, odmah iza kisika i silicija. Iako ima mnogo minerala koji sadrže aluminij, industrijski se dobiva samo iz boksita (Al₂O₃·xH₂O) i kriolita (3NaF·AlF₃). Upotrebljava se za proizvodnju laganih legura (duraluminij), električnih vodova i izradu posuđa u kućanstvu.

amalgam → amalgam

Amalgami su legure metala sa živom i mogu biti čvrsti ili tekući ovisno o masenom udjelu otopljenog metala.

berilij → beryllium

Berilij su 1828. godine otkrili Friedrich Woehler (Njemačka) i A. B. Bussy (Francuska). Ime mu dolazi od grčkog naziva beryllos za mineral beril. Do 1957. godine u upotrebi je bio i naziv glucinum od grčke riječi glykys što znači sladak, zbog slatkastog okusa njegovih spojeva. To je polutvrdi, srebrno sivi, sjajni metal koji ne reagira s zrakom ili vodom. Otapa se u kloridnoj i sulfatnoj kiselini ali ne i u nitratnoj, bez obzira na njenu koncentraciju. Berilij i njegovi spojevi su jako otrovni, naročito ako su fino usitnjeni. Jako je toksičan i kancerogen ako se udiše ili dođe u kontakt s kožom. Minerali iz kojih se komercijalno dobiva su beril (Be₃Al₂Si₆O₁₈) i bertrandit (Be₄[H₂Si₂O₉]). Berilij je visokotehnološki metal. Koristi se kao moderator u nuklearnim reaktorima i za izradu specijalnih legura s aluminijem i bakrom.

binaran → binary

Binaran, (lat. bini - po dva, par), dvočlan, dvostruk; sastavljen od dva dijela, dvije jedinice (binarne legure, binarni spojevi, binarni brojčani sustav).

nehrđajući čelik → stainless steel

Nehrđajući čelik je legura željeza, ugljika (ispod 1.5 %) i kroma (najmanje 11.5 %).

bizmut → bismuth

Bizmut je 1753. godine otkrio Claude Geofroy (Francuska). Ime mu dolazi od njemačkog naziva Weisse Masse - bijele nakupine što je kasnije prešlo u wismut i bisemutum. To je krhki metal srebrno-ružičasti boje. Stabilan u vodi i na zraku. Otapa se samo u koncentriranoj nitratnoj i vrućoj sulfatnoj kiselini. Toplinska vodljivost mu je najniža od svih metala, osim žive. Slab je vodič struje i ima najveći Hallov efekt od svih metala. Bizmut i njegovi spojevi su otrovni. Glavne rude bizmuta su bizmutov sjajnik (Bi₂S₃) i bizmutov oker (Bi₂O₃). Upotrebljava se kao sastojak niskotaljivih legura s olovom, kositrom i kadmijem, za izradu električnih i toplinskih osigurača. Služi kao nosač za uranijevo gorivo u nuklearnom reaktoru.