KEMIJSKI RJEČNIK

glikozidna veza    →   glycosidic bond

Glikozidna veza je veza između glikozidne skupine, strukture nastale uklanjanjem hidroksilne skupine s anomernog ugljikovog atoma, i -OR skupine (koja i sama može biti izvedena iz šećera) ili njenih halkogenih analoga (RS- i RSe-). Imena N-glikozidi i C-glikozidi su pogrešna i ne ih se smjelo koristiti. Glikozidna veza može biti α ili β ovisno o konfiguraciji anomernog ugljikovog atoma prije nastajanja glikozidne veze. Jednom kad glikozidna veza nastane anomerna konfiguracija se "zaključava". U imenu spoja glikozidna veza označava se kao α(1→4), β(1→4), α(1→6) itd. I škrob i celuloza sačinjeni su samo od glukoze ali u celulozi molekule glukoze povezane su β(1→4)-glikozidnom vezom a škroba α(1→4)-glikozidnom vezom.

valentna veza    →   valence bond

U teoriji o valentnoj vezi, valentna veza je kemijska veza nastala preklapanjem polupopunjenih atomskih orbitala dvaju različitih atoma.

ionska veza    →   ionic bond

Ionska veza predstavlja jaku silu koja drži atome zajedno u molekuli ili kristalu. Energija veze je oko 100 kJ mol^-1. Ionska veza je takva veza kod koje jedan od sudionika, za vrijeme vezanja, predaje svoje nesparene elektrone drugom atomu tako da oba postignu elektronski raspored najbližeg plemenitog plina. Da bi nastala ionska veza između atoma, mora jedan od atoma prijeći u pozitivno nabijen ion gubitkom određenog broja elektrona, a drugi atom mora primiti te elektrone i prijeći u negativno nabijen ion.

peptidna veza    →   peptide bond

Peptidna veza nastaje spajanjem dviju aminokiselina tako da se spoji ugljikov atom jedne s dušikovim atomom druge (C-N) aminokiseline.

sigma veza    →   sigma bond

Većina jednostrukih veza su sigma veze (σ-veza). U teoriji o valentnim vezama, sigma veza je valentna veza koja je simetrična oko zamišljene linije između vezanih atoma.

trostruka veza    →   triple bond

Trostruka veza (≡) kovalentna je veza koja uključuje tri vezujuća para elektrona. U teoriji valentne veze jedna od veza u trostrukoj vezi jest sigma-veza a druge tri su pi-veze. Npr. centralna veza u trostrukoj vezi kod acetilena: H-C≡C-H.

polieni    →   polyens

Polieni su nezasićeni aciklički spojevi s više konjugiranih dvostrukih veza između atoma ugljika (CH₂=CH-CH=CH-CH=CH₂).

konjugirani protein    →   conjugated protein

Konjugirani proteini su proteini koji sadrže prostetičnu skupinu kao dio svoje strukture koja je povezana s jednom ili više aminokiselina proteina.

teorija valentne veze    →   valence bond theory

Teorija valentne veze jest teorija koja objašnjava oblik molekule pomoću preklapanja polupopunjenih atomskih orbitala ili polupopunjenih hibridiziranih orbitala.

reakcije adicije    →   addition reactions

Reakcije adicije obično se pojavljuju kod nezasićenih spojeva i uključuju adiciju jedne molekule (reaktanta) preko nezasićene veze (npr. dvostruka ili trostruka veza) na drugu molekule (supstrata) čime se dobije jedinstven produkt koji je formiran kombinacijom obadviju reagirajućih molekula.

Npr. adicija broma preko dvostruke veze etena u reakciji adicije da nastane dibrometan.