KEMIJSKI RJEČNIK

kiselo-bazni indikator    →   acid-base indicator

Kiselo-bazni indikatori najčešće su slabe organske kiseline kao što su lakmus, metil oranž ili fenolftalein koji mijenjaju boju kad primaju ili otpuštaju H⁺ ion.

kiseo    →   acidic

Pojam kiseo opisuje bilo koji spoj koji pokazuje svojstva kiseline.

reakcije aciliranja    →   acylaction reaction

Rekcije aciliranja uključuju uvođenje acilne grupe (RCO-) u spoj. Alkilni halid reagira s alkoholom ili anhdridom karboksilne kiseline, npr.

Uvođenje acetilne grupe (CH₃CO-) jest acetilacija, proces koji se koristi za zaštitu -OH grupe u organskoj sintezi.

alanin    →   alanine

Alanin je jedna od najjednostavnijih i najzastupljenijih aminokiselina u bjelančevinama. To je hidrofobna aminokiselina s alifatskih bočnim lancem i, kao i sve nepolarne hidrofobne aminokiseline, ima tendenciju da se okuplja u tijelu bjelančevine i svojim hidrofobnim interakcijama stabilizira joj strukturu. Alanin nije esencijalna aminokiselina, što znači da je ljudsko tijelo može sintetizirati i da je nije potrebno unositi izravno hranom.

• Kratice: Ala, A
• IUPAC ime: 2-aminopropanska kiselina
• Molekularna formula: C₃H₇NO₂
• Molekularna masa: 89.09 g/mol

alkalitet    →   alkalinity

Alkanitet je mjera za sposobnost tvari da neutralizira kiseline, obično se određuje titracijom.

americij    →   americium

Americij su 1944. godine otkrili Glenn T. Seaborg, Ralph A. James, Stanley G. Thompson i Albert Ghiorso (USA). Ime mu dolazi od engleske riječi za Ameriku. To je sintetski radioaktivni srebrni metal. Otporan je na alkalije. Reagira s kiselinama, zrakom i vodenom parom. Americij je otrovan i radiotoksičan element. Americij nastaje u nuklearnim reaktorima bombardiranjem plutonija-239 neutronima.

aluminij    →   aluminium

Aluminij je 1827. godine otkrio Friedrich Wöhler (Njemačka). Ime mu dolazi od latinske riječi alumen koja je označavala alaune (stipse). To je tvrdi, srebrno bijeli metal koji dobro vodi električnu struju. Može se valjanjem razvući u tanku foliju. Otporan je prema oksidaciji na zraku, u vodi i u oksidirajućim kiselinama, zbog stvaranja sloja zaštitnog oksida na površini. Aluminij može reducirati većinu metala iz njihovog oksida (aluminotermijski postupak). Po rasprostranjenosti u Zemljinoj kori, aluminij je treći element, odmah iza kisika i silicija. Iako ima mnogo minerala koji sadrže aluminij, industrijski se dobiva samo iz boksita (Al₂O₃·xH₂O) i kriolita (3NaF·AlF₃). Upotrebljava se za proizvodnju laganih legura (duraluminij), električnih vodova i izradu posuđa u kućanstvu.

aminokiseline    →   amino acids

Aminokiseline su slabe organske kiseline koje sadrže amino skupinu (-NH₂). Biološki su važne samo one aminokiseline kod kojih su amino i karboksilna skupina (-COOH) vezane za isti ugljikov atom. Aminokiseline služe kao ishodne tvari za razne druge organizmu potrebne spojeve (enzime, hormone, pigmente itd.).

amfolit    →   ampholyte

Amfolit je tvar koja se u prisustvu jake kiseline ponaša kao baza, a u prisustvu jake baze kao kiselina.

anhidrid    →   anhydrous

Anhidridi (bez vode) su minerali koji ne sadrže kristaliziranu vodu. Na primjer, zagrijavajem bakrova(II) sulfata pentahidrata (CuSO₄•5H₂O) nastaje anhidrid bakrov(II) sulfat (CuSO₄). Anhidridi mogu nastati i kada se jednoj ili većem broju molekula kiseline, soli ili (rjeđe) baze oduzme jedna ili više molekula vode. Npr. sumporni trioksid SO₃ je anhidrid sumporne kiseline H₃SO₄.