KEMIJSKI RJEČNIK

ionska veza    →   ionic bond

Ionska veza predstavlja jaku silu koja drži atome zajedno u molekuli ili kristalu. Energija veze je oko 100 kJ mol^-1. Ionska veza je takva veza kod koje jedan od sudionika, za vrijeme vezanja, predaje svoje nesparene elektrone drugom atomu tako da oba postignu elektronski raspored najbližeg plemenitog plina. Da bi nastala ionska veza između atoma, mora jedan od atoma prijeći u pozitivno nabijen ion gubitkom određenog broja elektrona, a drugi atom mora primiti te elektrone i prijeći u negativno nabijen ion.

peptidna veza    →   peptide bond

Peptidna veza nastaje spajanjem dviju aminokiselina tako da se spoji ugljikov atom jedne s dušikovim atomom druge (C-N) aminokiseline.

pi veza    →   pi bond

Pi veze (π-veza) između atoma formiraju se bočnim preklapanjem atomskih orbitala različitih atoma.

sigma veza    →   sigma bond

Većina jednostrukih veza su sigma veze (σ-veza). U teoriji o valentnim vezama, sigma veza je valentna veza koja je simetrična oko zamišljene linije između vezanih atoma.

trostruka veza    →   triple bond

Trostruka veza (≡) kovalentna je veza koja uključuje tri vezujuća para elektrona. U teoriji valentne veze jedna od veza u trostrukoj vezi jest sigma-veza a druge tri su pi-veze. Npr. centralna veza u trostrukoj vezi kod acetilena: H-C≡C-H.

akceptor    →   acceptor

Akceptori su spojevi, molekule ili ioni, koji primaju elektrone prilikom nastajanja kovalentne veze.

reakcije adicije    →   addition reactions

Reakcije adicije obično se pojavljuju kod nezasićenih spojeva i uključuju adiciju jedne molekule (reaktanta) preko nezasićene veze (npr. dvostruka ili trostruka veza) na drugu molekule (supstrata) čime se dobije jedinstven produkt koji je formiran kombinacijom obadviju reagirajućih molekula.

Npr. adicija broma preko dvostruke veze etena u reakciji adicije da nastane dibrometan.

aglikon    →   aglycon

Aglikon je nešećerni spoj koji ostane nakon što se glikozidna skupina u glikozidu zamijeni atomom vodika. Veza između glikona i aglikona naziva se glikozidna veza.

alkeni    →   alkenes

Alkeni (olefini) su nezasićeni alifatski (s otvorenim lancem) ugljikovodici s jednom ili više dvostrukih veza. Mogu biti ravnolančani ili razgranati. Prikazuju se općom formulom C_nH_(2n+2)-2x gdje je x broj dvostrukih veza u lancu. Prema IUPAC nomenklaturi imenuju se tako da se završetak odgovarajućeg alkana zamijeni s -en. Ispred imena osnovne strukture stavljaju se brojevi koji označavaju položaj dvostrukog veza. Alkeni s jednom dvostrukom vezom u lancu tvore homologni niz: eten (etilen), CH₂=CH₂, propen, CH₃CH₂=CH₂ itd. Jako su reaktivni i pokazuju uglavnom reakcije adicije.

alkini    →   alkynes

Alkini (acetileni) su nezasićeni alifatski (s otvorenim lancem) ugljikovodici s jednom ili više trostrukih veza. Mogu biti ravnolančani ili razgranati. Prikazuju se općom formulom C_nH_(2n+2)-4x gdje je x broj trostrukih veza u lancu. Prema IUPAC nomenklaturi imenuju se tako da se završetak odgovarajućeg alkana zamijeni s -in. Ispred imena osnovne strukture stavljaju se brojevi koji označavaju položaj trostrukog veza. Alkini s jednom trostrukom vezom u lancu tvore homologni niz: etin (acetilene), CH≡CH, propin, CH₃CH≡CH itd. Jako su reaktivni i pokazuju uglavnom reakcije adicije.